Sami svoje gazde: Brodogradilište „Radež“ u Blatu

Poučna priča iz Hrvatske: Zlata vredno Blato

Sami svoje gazde: Brodogradilište „Radež“ u Blatu
Sami svoje gazde: Brodogradilište „Radež“ u Blatu

Reporter zagrebačkog „Globusa“ svojoj reportaži s Korčule dao je naslov – „Zlatno Blato“, a upravo ta igra reči treba da razuveri sve one koji su skloni stereotipu da je život na ostrvu težak.

Nabrajajući „bar sto razloga“ zašto je lepo živeti na ostrvu, reporter „Globusa“ podseća da grad Korčula oduševljava kamenom arhitekturom, a da Vela Luku, na drugoj strani strva, svi znaju – barem iz pesme.

No malo koji turista će se zaustaviti u Blatu, u kojem se s prozora ne vidi more. Do plaža u Prižbi ili Prigradici treba se provozati nekoliko kilometara iz tog mesta sa 3.700 stanovnika, u kojem su kuće od kamena izgrađene na obroncima triju brda u čijem su podnožju zeleni parkovi sa uređenim dečjim i sportskim igralištima. Kroz središte tog amfiteatra prolazi Aleja lipa, a u celoj Evropi duži drvored lipa ima samo poznata berlinska avenija Unter den Linden.

Zadovoljni Blaćani - porodica Šeparović
Zadovoljni Blaćani – porodica Šeparović

Zašto se sa ostrva proneo glas kako se u Blatu lepo živi? Zato što opštinske vlasti daju svojim stanovnicima povlastice kojih nema nigde drugde u Hrvatskoj.

Recimo, ko otvori zanatsku radnju nepovratno dobija 20.000 kuna. Ako se u njoj i zaposli, godinu dana će mu opština plaćati polovinu bruto plate. Ako pak zaposli radnika s visokom stručnom spremom – poslodavcu sledi još 20.000 kuna i svaki mesec polovina njegove plate.

Opština pomaže i u otplati preduzetničkih kredita – sa 10.000 kuna godišnje. Ima još – za prvo dete roditeljima na račun legne 5.000 kuna, za drugo 10.000, a za treće čak 60.000. I tako dalje.

To može samo opština u čiji se budžet redovno i obilato sliva dosta novca, primećuje reporter. I objašnjava da je privredna kičma Blata Brodogradilište „Radež“, koje već godinama uspešno posluje i zapošljava 330 ljudi i najveći je poslodavac na ostrvu.

Načelnik opštine sa saradnicima
Načelnik opštine sa saradnicima

Za hrvatske prilike neverovatno zvuči podatak da su vlasnici brodogradilišta – sadašnji i bivši radnici – njih 480, ali niko nema više od jedan odsto deonica. Većina od 330 trenutno zaposlenih ima svoj vlasnički deo u preduzeću i zato se prema njemu odnose kao da je njihovo lično.

BLIC.RS (http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/316888/Poucna-prica-iz-Hrvatske-Zlata-vredno-Blato)

Pošalji dalje:

3 komentara “Poučna priča iz Hrvatske: Zlata vredno Blato

  1. Smrkinić (Uredi)

    Nisan se nada da ću na ovoj stranici čitat tekst na ovaj jezik.
    Znate li onu, neviruj ni kad ti darove nosu,pa ni kad te hvalu nadoda bi.

    Sviđa mi se / ne sviđa: Thumb up 0 Thumb down 0
  2. Luca (Uredi)

    Smrkinicu, treba citat tekst i iz njega stogod naucit, bez obzira na kojemu je jeziku napisan. Radije stavi prst na celo i zapitaj se kako to da Blacani postizu ono o cemu Korculani mogu samo sanjat.

    Sviđa mi se / ne sviđa: Thumb up 0 Thumb down 0

Komentari su zatvoreni.