Prvenstvo grada u vaterpolu

PRVENSTVO GRADA U VATEROPOLU

P r i p r e m e

Sveta Justina je oživila.

Šušur, pisma, vika dice;

moj unuk nabije balun,

pa ja moran svako malo trča’ nizdol,

jerbo mu balota pobigne na Plokatu.

Na okolnin kučama

niko ne viri iza grilja,

nego su punistre rastvorene,

pa i oni što se radi šijatike

nisu kalali na Justinu,

želu da in ova arija o’ fešte ulize u kuču.

Pituravaju se majice

za prvenstvo grada u vaterpolu;

to se sa’ zove divja liga.

Neznan zašto „divja“, jerbo je sve lipo šesno.

Judi moji lipote!

Ode se paričavaju oni s Bilina,

Buculina, Plokate i Punte Jurana.

Slično je po cilemu gradu;

na Rampadu su donili teču pečenega mesa,

pa kvando i kvando dižu pokrivo

i badaju za kripost, a tu je blizu i bevanda.

Moraju se fodra’,  jerbo hi čeka

ozbiljna rabota.

U Borku i u Svetoga Nikole slična slika.

Para mi se da su se Korčulani

finalmente vratili doma.

Skupjaju se dica, mlađarija  i oni

što se još tako čutu.

Prazni biduni služu kai tamburi,

izvukle su se iz konoba škrgutavnice

i slični arti;

bandire, parole i ono najvažnije-

nasmijana, zagrljena mladost.

Da ne poviruješ.

Da mi je bar pokojni pape živ,

pa da ovo vidi!

P a r a d a

Svi se skupjaju na Spomenik,

a onda marčaju okolo grada.

Povorka u bilima majicama

skalaje se niz Punat,

pa čapaje rotu ispo’ bivšega Zakloništa

prima plivalištu KPK.

Sirene zavijaju,tamburi tuču, dica viču,

a furešti se snebivaju i gledaju ovi „viliđ pipl“

!

Večeras ču mirno zaspa’,

jerbo mi se para da se dobri duh Korčule

kai da su Aboriđini.

Ma ko hi obadaje, grad je jope’  danas

naš, domači i samo je važno

da se mi dobro čutimo

i da se razumimo.

Svi navijaju na svoj način,

svi su najboji i unapri’  kampjuni.

P o č e l o  j e  p o č e l o

Prin nego če poče’ prva utakmica

svira se himna, ona od KPK naturalmente.

Pune tribine se dižu na noge

i svi kantaju, aparati slikavaju,

more pini, – što od plivanja za balun,

što od kojega kila viška.

Na kraju če i najtežji igrač

dobi’ nagradu, jerbo je tukalo sve ovo izdura’.

Važno je srce, a ovo ni parada za manekene,

nego večer korčulanskega đira i štimunga.

Ni sve solde što su skupili nisu potrošili.

Častu dicu sokovima

/šabeza više ni, jerbo je Šuvar odavna parti/.

Ma bravo dico moja!

Tako je malo potriba da se jope’

čutimo kako doma i da nan je tu lipo.

Eto, finila je i ovavrati u moj grad,

a dozvali su ga mladi.

Evala van mladosti korčulanska!

Bilo je i vrime da i mi stari

od vas štogo’  naučimo.

Darinka Krstulović

Pošalji dalje: