ADIO NAŠ KANTADURU

Pokošen teškon bolesti  naš Korèulani, Ante Cvitkoviæ – Cvijo, više ni snama. Oni koji èutu naš grad, našu Korèulu znaju da gubitkom Cvija nije nesta samo jedan Korèulanin koji je svom svojom snagom upira da naša Korèula gre naprid. On je to dokaza svojom voljom kroz mnoga…

Pokošen teškon bolesti  naš Korèulani, Ante Cvitkoviæ – Cvijo, više ni snama. Oni koji èutu naš grad, našu Korèulu znaju da gubitkom Cvija nije nesta samo jedan Korèulanin koji je svom svojom snagom upira da naša Korèula gre naprid. On je  to dokaza svojom voljom kroz mnoga amaterska društva tijekom svih svojih godina življenja u svom gradu.

 

Kad  jubav prema svom mistu, prema svom puku, postane jaèa i zanemari svoju egzistenciju,onda se to pretvara u bezkrajnu ljubav, koju je teško Cviju vratit. 

Je! On je bi jedan od tih mnogobrojnih Korèulana, koji su svojim radom u amaterskim društvima,“Moreška“,  „DVD“, Korèulanske Maškare „Kanjac“……. davali ogroman dio svog slobodnog vrimena  sa zajednièkim ciljem;“Neka nam Korèula gre naprid“.Ka bi sve èovik podvuka pod zajednièki nazivnik imenom; „Volim svoj gradi  iz te jubavi sve èinim za njega“, mislim da se naš Cvijo nebi ofendi što sam mu napisa. Ali ima jedno što posebno moram naglasit. 

Smrèu našeg „Cvija“ bratima bratovštine Sv. Roka,kantadura te bratovštine, dugogodišnjeg èlana prokure Sv. Roka, umrli su nezapisani kanti, koje je  Cvijo piva i iz gušta i to u potrebite dane kroz godinu liturgije. Teško mi je nabrojit sve one trenutke provedene sa njim. Od onih na provama za Veliku Setemanu, pa kroz sva pivanja, završivši na USKRS. Uža bi mi reæ; “potegni sa ti malo, ja san se umori“, ono ka bi došli priko gora na križ di su sad „buèari“. Bi je  do kraja svojih snaga spreman se žrtvovat. 

Zapiha bi se uz vrh skala uza „Pelave Mire“, ožari bi mu se glas na „DEPROFUNDIS“ na grobju, zasja bi ka bi nas ujutro poèasti kako vrsni kogo u našoj bratovštini Sv. Roka. Zna je sve dirite crkovnog Akolita, prinosi je svoje znanje i pivanja na mlade, voli je svoju Korèulu i umri je, kako fetivi Korèulani. 

Fala ti naš Cvijo za sve što si za naš grad Korèulu da, za svoga života u njoj, a pisma koja je nikako i tvoja  nepisana himna , „Adio Mare“, ostat æe uvik sinonim tvoje plemenite jubavi prema svom gradu. 

Neka nas ova slika posjeti na sve naše kantadure bratovština, a tebe Cvijo još jednom sjedini u zajednièkom, Božanskom zboru.

Active Image

Pošalji dalje: