Vaši èlanci: Katamaran za državnog tajnika (2)

Ma što ovca?!U nastavku su nan èinili što ne bi ni bravima..

Naš èovik živi i radi u Splitu . Meštar, umjetnik, invalid, jedan od onih što bi za druge uèinili sve, i u oganj skoèili . Doša je na litnje …

Ma što ovca?!
U nastavku su nan èinili što ne bi ni bravima..
Naš èovik živi i radi u Splitu . Meštar, umjetnik, invalid, jedan od onih što bi za druge uèinili sve, i u oganj skoèili . Doša je na litnje praznike, bit s famejon, kupat se, bit s prijetejima, poæ æapat štogod ribe, vonjat more, jist èudo od domaæih pamidori, na splitskon pazaru ima svakakvih ali ovakvih nima, slikavat stine, èemprise, skicirat, crtat… Svaki put dojde svojin auton, okolokolenaokolo : Omiš, Ploèe, Ston, a Pelisac je dug, dug, nima mu kraja, od Splita do Korèule putuje najskupje ali i  najugodnije ako ima sriæe pasat Neum bez zajebancije granièara, svi govoru da je od Orebiæa do Splita samo dvistoiništo kolometara, kad voziš èini se puno više …

Za vikend mu dohodu prijetejice iz Splita u goste. One æe putovat katamaranon. U ponedinjik ujutro opet moraju bit u Splitu, radit, nisu one te sriæe bit meštrove i moæ plandovat cilo, dugo lito . I vratit æe se katamaranon.  Naš èovik smišlja delicije koje æe stavit prid njih na trpezu: i ribu  blitvu i škampe i makarune, peèene tikvice i balanèane, marinadu i pasticadu, svi znaju da ni škrtac i da voli pariæavat, a prijatejice volu dobar bokun i dobru kapjicu, svi zajedno ne moraju bit nula,nula ; vrag odni i nule, veleti zla su mi uèinile.  Prenu ga je telefon, di zvoni ?, poèe je zaboravjat di što stavi, najboje bi bilo provodit lito bez mobitela : zovu ga prijatejice iz Splita, nisu se pridomislile!, uputile su se, kupuju karte za katamaran, ali nima karata do Korèule, samo do Prigradice …ni baš logièno …jesu li sigurne ? tako tvrdi ona koza što prodaje karte :  samo do Prigradice!, to je ona Momova vala?, je : Momova  vala, vozi li onda niki bus do Korèule?, ne vozi, ali doæ æe on po njih. Njima dvima je malo neugodno, a koliko ti je to kilometara? koliko je da je ! èekan vas u Prigradici, reka je mirno.  

Ipak mu je tlak skoèi na dvista. Ne bi smi sest za volan, ako bude morat puhat ne gine mu vozaèka. Zove taksi, on išæe za poæ u Prigradicu šesto kuna ?!, ne samo za poæ, tuka se i vratit prijateju, tuka uèinit sto kilometara. A zvizdan upeka . Tuèe ravno u æelu. 

Lega je na taracu s botilijon vode . Cilu uru je razbevandava pošip što ga je bi popi za obidon, onda je se u svoj Renault i poša po prijatejice u Prigradicu. Polako ali sigurno vozi je polako, samo de ne naleti na policijote, da ih ne uzjarda brzon vožnjon… 

Malo iza sedan katamaran je akošta na skoro praznu rivu u Prigradici . Osin nikoliko mulaca, našega èovika i njegovoga Renaulta – nigdi nikoga. Ni priko skale se nisu tiskali. Prijatejice su izašle, jubu našega èovika, skužavaju se zbog tramaka, katamaran je veæ odmola cimu, astiboga pa ode niko ni uša?!, Sike je zabezeknuta, katamaran gre prima Korèuli više od pola prazan?, ona je mislila da æe ovde ukrcat nike izletnike, Francuze kojima je dodijalo cipelcup na èetrdeset, ili niku ekskurziju, makar dva razreda mogu još stat unutra, oèekivala je najezdu putnika … pa mogle su ostat u katamaranu?!  

Mogle su.

Da državni tajnik nima svoju raèunicu, svoje postotke. A ima ih. I da državni tajnik nima æuka u glavi. A ima ga . I da nadležno ministarstvo zna skontat koliko je dva i dva. A znaju, samo neæe.

Pošalji dalje: