Prièe: Mama moja..!

Active ImageVisoka kuæa na Plokati živila je svoj posebni unutarnji život. Bilo ih je u familiji deset, od 8 do 56 godina i svi, osim mame bome, bili su muški. Spavali su na pet širih i užih kreveta, svih njih deset. Mama i Pape…

Active ImagePrièe iz mog djetinjstva:
Mama moja…!

 

Visoka kuæa na Plokati živila je svoj posebni unutarnji život. Bilo ih je u familiji deset, od 8 do 56 godina i svi, osim mame bome, bili su muški. Spavali su na pet širih i užih kreveta, svih njih deset. Mama i Pape imali su sobu poviše tinela, s lipom širokom postejon, što se u sredini duboko uvaljivala, pa je najmlaði, (sad je to bi Cirbacir), koji je uvik do sljedeæeg najmlaðeg, spava s njima,i uživa tri svita izmeðu Mame i Papeta.  Ostali su spavali po nekom neutvrðenom sistemu po drugim sobama, u ostalim krevetima. Na gornjem podu, u veæoj sobi bile su dvi posteje, jedna  od „persone i po“, a drugu su zvali „slama“. Bi je to isto krevet, ali je bi stramac napunjen s  kukuruznom slamom. Na „personi i po“ Musle i Njula  a „u slamu“ Frane i Sašenko.  U maloj sobici do nje, na jedinom ležaju, spava je Lonèin, kad je dolazi na praznike iz Splita di je uèi Trgovaèku akademiju. Na posteju u sobici do roditeljske, smistili su Betota, koji se oporavlja od plaurite i triba se puno odmarat. Bilo je to boje i za Mamu  koja ga je asistila, tako je èinila manje skala, a i za njega, da se ni umara popet, ako se  koji put spusti u tinel. Najstariji brat, Andrija, veæ je neko vrime živi na Braèu  pa za njega posteje nije ni bilo, nego su se mlaji nekako stisnuli, kad ih je doša vidit. Nijedna vrata unutar kuæe nikad nisu bila zatvorena, pa je bi najveæi gušt dobacivat jedan drugome razne šale i pecete.

 

Bila je nedija i to ona pri Božiæa. Sve je vonjalo sveèano, u zraku se osjeæalo, da se bliži veliki blagdan, sve je bilo puno nikih tajni i išèekivanja. Pod punistrama Visoke kuæe na Plokati, èuli su se koraci svih onih, što su iz Borka i Svetoga Nikole prišili u crkvu.

 Mama iz Visoke kuæe  je isto pošla na ranu malu misu na koju nikad ni zakasnila,  jer je manje durala pa se mogla vratit doma na vrime, dok su oni, hahari, još spavali, pa nisu mogli èinit dispete jedan drugome, parat lancune, potezat se kušinima i tako izneredit cilu kuæu.

 

Ovi put se veæ bilo razdanilo, kad su se dica probudila i to prije nego se  Mama  vratila iz crkve. Poèeli su razgovarat, smijat se i vrtit po postejama. Tako se  Frane dotakni brata i osjeti da je cili promrznut i studen  ko led. Pa je  reka na glas:

 

          “Ajme, što je ovi Sašenko studen!“

 

Njula  to prihvati ko šalu, pa  potvrdi iz susidne posteje:

 

          „ Je, istina je, živi led! A kako ti, Frane znaš da je hladan, kad leži u posteji  sa mnom a ne s tobom?“

 

Kad evo ti Lonèina iz male sobice:

 

          „ Ma,  Sašenko,  ne brškaj po mojim knjigama, sve æeš mi izmišat, imam posli uèit iz njih.“

 

Braæi se tek sad zapravo raspalila mašta, pa se javi Beto s prvoga poda:

 

       – „ Ej, Sašenko, ostavi se moje marende! Znaš da sam bolestan pa moram puno jist da mogu posli uzet pirule što su mi dali likari!“

 

I tako su dobacivali jedan drugome ko da su se dogovorili da æe maloga Sašenka izludit. A jadno dite  umudrilo, nepomièno ležalo na leðima, piljilo u strop, a malo srce mu je tuklo tutaforca. Bilo je to previše za njegovu malu glavu i manjkavo znanje o duhovima i životu posli smrti.

 

A tad  se javi Frane:

 

          „ Ajme, a da nan ni ovo Sašenko umri, kad može bit i ovamo i onamo i gori i doli. A samo duhovi mogu bit na više mista u isto vrime!“

 

I svi su se složili da je on sigurno mrtav.

 

A mali je samo gleda u plafun i misli, misli….

 

U to je došla Mama iz crkve. Još s vrata èula je niko veselo i dispetozno raspoloženje pa je iskoristila trenutak za malu pecetu, ali tako glasno, da su je svi èuli:

 

          „E, dico moja, nitko u crkvu……Ni u Boga, ni u Svetoga ne virujete……Da vam ja ne molim Boga, pošli biste u sri jame paklene,“ predbacila im je.

 

Kad je Sašenko èu njezin glas, udri je u glasan plaè, žaleæi sebe što je mrtav i svoju mater što je izgubila njega, svoje dite:

 

          „Maaaama mojaaaa, umri san ti!“

 

Braæa su  se poèeli smijat, a Mama je uzela maloga Sašenka u krilo, grlila, jubila i tješila ga:

 

          „ Nisi ti meni umri, mišu moj, ovo te tvoja braæa, karonje, samo zafrkaju. Vidiš, da èutiš, kad te ušèipjem!

 

I trebalo joj je po ure da ga umiri i  da jon mali Sašenko poviruje da ni mrtav.

   

Po prièanju Cirbacira zapisala Mateja Brnèiæ

Pošalji dalje: