Prièe: Vratio se Pero iz Amerike….

GrobljeNajstarije dijete, naš roðak Toni rodio se 1910. godine u Korèuli. Teta Kata, Peliška iz Podobuæa, Pera je rodila u Americi. Njihov otac, dundo Andro otplovio je tamo odmah poslije Tonijevog roðenja trbuhom za kruhom…

 Prièe iz mog djetinjstva:
Vratio se Pero iz Amerike…
 

 

Kao što kažu mnoge amerièke prièe, živjela su tamo dva brata. Stariji, Toni, uglaðen i bogat , školovan i elegantan gospodin i mlaði brat Pero, priprost i siromašan ali pun životnih  mudrosti, koje je stekao kroz svoj naporni i pustolovni život. 

 Najstarije dijete, naš roðak Toni rodio se 1910. godine u Korèuli. Teta Kata, Peliška iz Podobuæa, Pera je rodila u Americi. Njihov otac, dundo Andro otplovio je tamo odmah poslije Tonijevog roðenja trbuhom za kruhom kao i stotine drugih Korèulana . Izmeðu njih dvojice rodila se još u Korèuli  mala Jelica. Njoj nije bilo suðeno dugo živjeti. Bila je nježne i krhke graðe. S blagim licem anðela, na kojem se osjeæala neka unutarnja tuga, umrla je mlada, pa je ova prièa ne spominje.                                                                                                           

                                                                                                         

 Ni dundo Andro nije doèekao veliku starost. Teški rad, velike brige i španjola nisu mu dopustile brinuti se za svoju obitelj. Teta Kata nije smogla niti toliko sredstava, da bi se nakon njegove smrti vratila doma. A i kamo bi se mogla vratiti? Žena sama s troje djece? Iz jednog siromaštva u drugo……? Tako su dva djeèaka i mala sestra živjeli s majkom svoj amerièki život..

 

Za sada æemo napustiti prièu o njihovom životu u Americi. Malo zato, što se ne zna sasvim pouzdano, kakav je on bio. A drugi razlog bio bi sve prije nego razumljiv. Nitko nije htio o tom razdoblju svoga života iskreno progovoriti. Kao da su se sramili svog siromaštva.Teta Kata bila je nepismena, pa bi njezina pisma, koja su stizala jednom godišnje, ako ne i rjeðe, pisala njezina prijateljica i susjeda Marica Ivanèeviæ. Pisma bi bila kratka, ponekad žalosna i nostalgièna, a u njima bi bile nabrojene samo gole èinjenice. Roðak  Toni, koji je po nekim mjerilima u životu najbolje uspio, završio velike škole i oženio amerièku bogatašicu,  nerado je i nevoljko odgovarao na pitanja o njihovom življenju poslije oèeve smrti. „I don't like this question! Ne volim to pitanje,“ odgovorio bi ljutito. Pa ga nismo više ni pitali…Gledajuæi amerièke filmove, sami smo u mislima crtali kako je tamo izgledao život siromašnih doseljenika. Sve prije nego idilièno..

 

Ali eto, dogodilo se, da su se neke stvari razjasnile same od sebe, kad je kao grom iz vedra neba iz Amerike u Korèulu stiglo pismo:

 

„Dolazim u Korèulu, Vaš roðak Pero.“

 

Ovdje je nastalo pravo veselje, iznenaðenje i strka, tko i kako æe ga ugostiti, gdje æe spavati i jesti. Postavljali smo si pitanja: kakav je, govori li hrvatski, hoæe li se znati sam kretati po zemlji? Pala je odluka, da æemo ga smjestit kod nas na Plokati. Mi smo najbolje baratali s engleskim, iako se poslije ispostavilo, da  to nije ni trebalo. Tada je Pero imao šezdeset i pet godina. Od njegova brata Tonija, koji je do tada veæ nekoliko puta bio u Korèuli, èuli smo da nikada prije nije odlazio iz Amerike, da živi „tamo negdje u divljini North  Karolajn“, da ima „neku ženu Lolu i èetvero djece“. Da je neozbiljan i neodgovoran.

 

 I da se oni dva nikad nisu dobro slagali. Razlozi za to su bili duboki a posljedice oèite.

 

Eto  Perove prièe.

 

 „ Ja šan jedan dan reka mojoj ženi Loli da ja gren u Korèulu. One je bila jidna, jerbo šan ja ima veæ dva hardatak (srèani udar) i dvi operejšn i rekla je, da æu umrit u eroplanu. A isto je mislila da je tamo nigdi u Jurop (Evropi) rat, da su tamo samo komunisti i Rašens (Rusi) i sve èerveno (crveno), da æe me kogo ubit jerbo san iz Amerike. Moja Lola bila je lipa ka je bila mlada ma je posli bila grintava, cilo vrime je ništo bruntulala, možebit što je bila iz jednoga maloga mista u Nort Karolajna, di žive sve èerno (crno) èeljade.  7oo èerno, 400 bilo (bijelo), a nika od tamo ni pošla dalje od crkve. To je za nju bi cili svit. Ali ja šan reka:  Ja gren… 

Dvanajst uri san še vozi vlakon iz Karolajne do u Njujork. A posli do Belgrejd (Beograd) letili smo samo deset uri. Ja san cili život radi u fabriku od eroplejni i zna san sve od rioplani, ma isto san se malo pripa. Ka san gleda oušen (ocean) na slikama nisan zna, da je tako velik. Letili smo priko nikih Alps, bilo je puno sniga. I mi u Karolajni imamo puno sniga u Alps, ali ode je sve bilo lipše.     

I onda smo doletili u Belgrejd. Iskercali smo se na niki mali erport pa san misli, da smo falili oli da je storm (oluja) na onomu pravom erportu. Dugo smo ništo èekali, ma ne na polis (policiju), nego na lagið (prtljagu). Èekam ja moj valiž, ma ga nema. Èekan i èekan . Ka bi ja izgubi moj valiž, bi bi osta siromah, sve vridno je bilo u njemu. Kupi san nove postole u dvi boje s bužetama, dva para gaæa i lipe košuje sa cvitovima iz Havaja.  

Ja šan se grubo izjuti šan se i poša san tamo na lost and faund (izgubljeno-naðeno). Ma nisan zna je li ona ženska tamo mene razumi ka govorin ingleški. A ja nisan zna, da ja znan govorit ervacki.  Kako san se izjuti san se, nisan se obada da ja govorim naški. Ja san govori ERVACKI! Ja san se rodi u Junajtid stejts (USA), poša san iz kuæe puno mali i otad nisan više nika govori ervacki. Moja majka ni nikad nauèila ingleški a ervacki je zaboravila i nisan ima s kin prièat. Moj brat Toni se ni denja a biæe ga bilo i sram govorit naški, veæ onda je hti bit gospodin. A mi drugi tribali smo rabotat za njega. Rabota je i on štogo, nosi je mliko po kuæama, ma to ni paralo puno teško. A nisan vam reka, žašto se ja uvik èinim malo pijan. Mi smo živili poviše saloon u kojemu smo majka, a posli i ja, radili, pa su svi oni vonji od alkohola iz saloona dohodili u naš šufit. I tako san se ja zamanta  odma kad san se rodi. Ja san bi mali mali, kad san poèe èistit ti saloon.

Majka je govorila: mi æemo rabotat što bilo i sve što æapamo, davat æemo za školovat Tonija, jerbo je on bi puno pametan . Kad bude gotov sa skulama i naðe lipi posal, on æe pomoæ nama. Ma ta pomoæ  bila je èudna, strejnð…..Ja imam èetvero dice. Toni mi je reka da previše èinin „one stvari“ kad iman toliko dice. A on ne zna, da je dosta „ono“ èinit èetiri puta za imat èetiri dice, šur da je tako, haha!  

Ondar je on „to“ èini previše malo, jerbo on ni ima dicu. Šur da je tako! Hti je da mu dan jedno dite pa æe ono živit š njin, on da æe ga poslat u skulu i sve mu ostavit kad umre. A ja san se izjuti i reka mu da san ja rodi svoju dicu za hi imat i volit hi a ne za dilit okolo! A onda se  izjuti on i nikad  mi ni da ni dolor za mi pomoæ. Onda smo letili u Split.  

Na erportu su bili moji rojaci. Ja san š njima govori ervacki i oni su sve razumili. A i tribali su jerbo oni ne znaju govorit ingleški. Onda san poša brodon u Korèulu i eto me ode.“ 

 

Roðaci smo bili radoznali, kako æe izgledat taj naš egzotièni roðak u svojim amerièkim dvobojnim postolima, u košulji s uzorkom od ljiljana s Havaja. Iz broda je izašao sav dotjeran, uredno obrijan u svojim sjajnim crno-bijelim cipelama na rupice i sav uzbuðen. Pozdravili smo se kao da se znamo od uvijek i  kamen nam je pao sa srca, kad smo se uvjerili, da ga razumijemo. Bili smo sretni, kad smo ga èuli govoriti hrvatski, tako je bilo lakše s njim komunicirati za vrijeme ruèkova i veèera što smo mu svaki dan prireðivali. Imao je kod nas svoju sobu, a kupaonicu je morao dijeliti s nama. Svaku  veèer je obznanio, da „gre stavit svoje zube leè (spavat) “, što je znaèilo, da ide u krevet, a prije toga staviti svoje umjetno zubalo u èašu vode u kupaonici. Tako su naša djeca nauèila, da se neke zube može i izvadit iz usta, što ih je pomalo zastrašivalo a i zabavljalo. Zamolio je, da bi si doruèak svako jutro pripremio sam, „jerbo san še ja tako nauèi, ja duperan svaki dan jaja, hem (šunku) i kofi, ma ja ga hoæu uèinit kako ja volin“. Šur, Pero, nema problema! I tako smo poèeli naš dvomjeseèni zajednièki život.

 

Bilo je zanimljivo slušati prièe iz njegovog života. Bile su to prièe sasvim suprotne od onih njegovog brata Tonija. Pero je bio topao, pravo „ljudsko èeljade“, kako je on zvao dobre ljude, volio je svoju Lolu i svoju djecu i brinuo se za njih u svakom pogledu. Dok je bio mlaði, rado je odlazio na ples u svom selu , plesao sa „èerno i bilo“, iako mu je dio avionskog krila prignjeèio koljeno, radi èega je imao noge na O i s time se stalno šalio . Najveæe iznenaðenje nam je priredio, kad smo ga vodili u Dubrovnik. Vozili smo se kroz mjesto Janjina. Iz svog turistièkog iskustva znali smo, da Amerikanci èitaju to ime Ðanðina, pa smo jedva èekali, da on to proèita s ploèe na ulazu u selo. Kao da je osjetio da se to oèekuje od njega proèitao je na sav glas: Janjina, sa svim njezinim j-jima i a-jima, koji su slièili na o. Otkud je samo znao? Je li možda to svoje znanje nosio u genima, što mu ih je ostavila majka Peliška?

 

Na Dan ribara svi smo otišli na Badiju. Cijela obitelj, mlado, staro, pelješka svojta i dvije naše prijateljice iz Slovenije, teta Cilka i teta Boža. Teta Boža bila je lijeènica. Peru je jako imponiralo, što imamo svoju „prajvat doktor“. Za života mu se nije nikada dogodilo, siromahu, da mu je netko opipao èelo, provjerio puls  i pri tome nije naplatio stotine dolara, pa su ga njegove „operejšns“ i „hardatak“ skoro dovele na prosjaèki štap.  

 

Bilo je veselo kao uvijek, Pero je uživao u modrom moru, pogledu na Soline preko puta, roðacima, ukusnoj hrani, šalama. Bio je nadasve dobro raspoložen., pun humora i šala. Jednostavno, bio je sretan. Naravno, tome je pomoglo i dobro vino, kojega nije nedostajalo. Pero si ga „u Amerike“ nije mogao priuštiti. Zato i nije imao osobitu kondiciju, kakvu smo imali mi, pa ga je vino ubrzo bacilo na koljena. Najprije je malo frfljao i pjevušio, zaplesao oko svoje „prajvat doktor“, a onda nemoæno legao na ruènik pod borom i zapao u dubok san.

Cvrèci su mu pjevali uspavanku, maestral hladio užarenu glavu, roðaci singili (pjevali ) pjesme, koje je negdje u genima nosio cijeli svoj život sa sobom „tamo u Amerike“, a sada samo vratio u „stari kraj“. Sve ovo bilo je „naški“, sve ono drugo bilo je „tamo u Amerike“……

 

Ali i mi, roðaci trebali smo malo odmora. Dan je bio vruæ, dug i zamoran. Trebalo je snage pojesti svu tu hranu, pa popiti sve vino, a uzbuðenje što je meðu nama bliski roðak, kojega vidimo prvi put oduzimalo nam je energiju. I tako smo i mi zadrijemali.

Dan se veæ prevrnuo u popodne i poèeli smo se polako buditi iz drijemeža. Samo je roðak Pero tiho ležao na svom ruèniku, blaženim izrazom na licu i rukama prekriženima na trbuhu.

Iznenada je rodica Neva, koja je takoðer malo dublje pogledala u èašu, poèela vikati i dizati ruke u zrak:

 

„Ljudi moji, pa Pero je umri! Ne mièe se, ne diše! Pogledajte, Pero je mrtav!“

 

Teta Boža lijeènica  je upravo došla s plivanja  pa se sagnula k Peru i opipala mu bilo:

 

„Nije vam on mrtav, nego vam je mrtav pijan!“, rekla je bezbrižno i sa smijehom.

 

Pero se tada probudio, zaèuðeno pogledao oko sebe i kad je shvatio, gdje je i što se dogaða, isprièao:

 „Kad šan ja reka mojoj Loli, da ja gren u Korèulu, ona se izjutila i vikala: Hodi, hodi u tu tvoju Korèulu! Ma ako tamo umreš, neka te tamo i zakopaju. 

A ja šan joj odgovori: „ Ali ja bi to i hoti!“

Pošalji dalje: