Vaše prièe: Kruh

Active ImageKruh je u cijeloj povijesti èovjeèanstva i na svim kontinentima, bio crn, bijel ili iz integralnog brašna, s kvasom ili bez njega, okrugao ili duguljast,  još uvijek važan dio prehrane svih slojeva ljudi sve do danas…

Vaše prièe:
KRUH NAŠ SVAKDAŠNJI DAJ NAM DANAS, O GOSPODINE….

 

Kruh je u cijeloj povijesti èovjeèanstva i na svim kontinentima, bio crn, bijel ili iz integralnog brašna, s kvasom ili bez njega, okrugao ili duguljast,  još uvijek važan dio prehrane svih slojeva ljudi sve do danas.

 

Neki su imali mnogo više od kruha, neki samo kruh, a neki nisu imali ni toliko. Svatko je smatrao onoga ispred sebe  u tom lancu prehranjivanja sretnikom. Molitva Gospodinu, da im da kruh svagdašnji, vapaj je mnogih naroda gladne Afrike.

 

A nema tome puno više od pedeset godina, da su i mnogi stanovnici  najrazvijenijeg kontinenta,  Evrope, vapili za kruhom. Današnja djeca, sretnici, naravno pojma nemaju o tome, ali su njihovi djedovi i bake dobro znali, da ova molitva nije samo puko trabunjanje.

 

Active ImageMolitva prva
 

Bilo je u Korèuli prije rata nekoliko pekara. Ona u Buculina Mijota Èurkoviæa, na drugi Zakrjan pekaru je ima stari Jadriæ,  a pomagali su mu sinovi Jere i Niko. Na Svetu Justinu je peka kruh Milan Milanoviæ. Bila je tu, kraj današnje špièarije i pekara Petra Milata. Njega  smo mi, famija, u dobru zapamtili kao jednoga dobroèinitelja, što nikad ni gleda  u deku, a može se reæ ni u strucu. Pored ovih pekara se okolo grada, na prvi zakrjan, u kuæi  Staniæa, nalazila još jedna  pekara, zvana „Filip Staniæ“. Bila je to parna pekara, što je bilo nešto novo i za ono vrime najmodernije.

 

Dakle, pekara je bilo, kruha isto. Možda je bilo i onih, što ga nisu mogli uvik platit, ali kako su trgovci imali male bilježnice, di su upisivali dugove, imali su ih i pekari, i ja se ne spominjem, da bi netko bi kruha gladan. Èak i u nas doma, di nas je bilo desetak, skupa s mamom i papetom, uvik je kruha bilo i moja najranija sjeæanja na papeta vide ga, kako nosi doma cilo naruèje struca iz butige od kruha, koja se nahodila u kuæi „kašamute“, diagonalno priko Plokate. U nas je sta i niki  mladiæ Mrgudiæ iz Pelica, (kako da je nas bilo malo i bez njega!!!),  i naša mama mu je svako jutro davala marendu za u skulu. Njegovi su bili prilièno imuæni, pa su mu mogli platit boravak u Korèuli, za se ne vozit priko mora svaki dan. A mogli su mu priuštit. i malo boju marendu od naše. Bilo je to kvarat kila kruha. Pripolovila je mama strucu po dužini i stavila mu unutra sira i salama, a koji put i bokun šnicela, što ga je sfrigala u teèin na malo maslinovoga ulja.

 

Nismo bili bogati, i nismo si baš mogli priuštit sve što nam se prohtilo, ali nikako se ne spominjem, da bi kruha falilo……

 

Sve do  poèetka rata, drugog svjetskog, bome….

 

Prvo su nas okupirali Talijani. Rat se razbukta i poèelo je pomalo svega manjkat, iako još ni bilo najgore. Nismo si mogli ni zamislit, što nas èeka, kad ovamo stignu Nijemci, pa smo tu reorganizaciju u trgovanju samo s nevjericom promatrali. Tribalo je nekako racionalizirat potrošnju hrane, ni se moglo više nabavit što si hti , jedino, èega ni falilo su bili „legumine“ i „latte condensato zucheratto,“ što hoæe reæ ono slatko, gusto mliko, što ga se moglo razvodnit, pa od po litre uèinit dvi. Našlo se i tvrde marmelade, što se rezala ko sir i donosila se u butige u drvenim kutijama, unutra obloženim s masnim papirom. Takvu marmeladu, kad je bila u bocama, neki put su mladiæi, najboji u tome je bi naš prijatelj Joško U., uspili zaminit s talijanskim vojnicima za mesne konzerve.  Sjeæam se i karamela, bombona u šarenim masnim papiriæima sa slièicama. Ali svega drugoga je sada manjkalo.

 

Da bi se nekako ipak uzdržavala kontrola u nabavljanju hrane, opæina je  uvela iskaznice, zvane „tessere“,  preciznije – „tessera annonaria“ za živežne namirnice, a „tessera del pane“ za kruh. Na njima je bilo navedeno, koliko je u familiji  bilo èlanova i s time pravo na odreðenu kolièinu kruha. Ne znam, koliko je to moglo bit, ali se sjeæam, da je u nas doma svaki dobi po jednu fetu kruha za obrok. Što ga je manje bilo, više smo ga volili i želili i to su bile naše muke. Valjda ga zato i danas toliko volimo i jedemo ga i s paštom i s patatama. A ima i onih, što ga namrve èak i u paradize….A što, kad su tamo jaja – a jaja se jedu s kruhom, je li tako?

 

Nije ga bilo dovoljno, ali smo još uvik znali, kako kruh izgleda i kakav mu je ukus.

 

Kad su došli Nijemci, saznali smo brzo, što znaèi bit istinski gladan. Gladan svega pa i kruha….

 

Nijemci su za peèenje kruha za svoje potrebe koristili onu pekaru u Staniæa kuæu. Ulaz je bi sa strane, iz ulice,  ne od mora. Bilo je to svašta, što su oni pekli, samo ne kruh, ma je ipak bi KRUH. Bi je kisel, da bi duže traja, bi je nikakav, iz grubo mljevenog  brašna .       ( Vama, lude ženske, što èinite dijetu, takvi bi se kruh danas svidi, rekle biste „integralni“, haha!) . Svidi se on i nama, lipo je vonja, ko da je „pravi“, ali mi smo èak i do takvoga teško dolazili.

 

E, ti Nijemci su svoj kruh pekli po danu, struje ni bilo nikako – ni ponoæi ni po danu, pa su ga onda  s karetima na dva kola, što su ih spajali ko vagone i moglo ih je bit neizmjerno, vozili u današnji hotel Korèula, što im je služi ko magazin. Možda su sobe i koristili, ne siæam se, ali u prizemlju su držali i svu drugu hranu.  Te karete je poteza konj i prati ih je po jedan zarobljenik, Talijan.  Kad je kruh bi ispeèen, na dno kareta bacili bi šatorsko krilo, složili na njega kruh i na kraju ga s tim istim krilom pokrili. I tako svaki dan…

 

Mora bit, da je mama ti dan  molila svoju molitvu Gospodinu, da nam da kruh naš svagdašnji, iskreno i iz svega srca, jer se zbi jedan dogaðaj, kojega æu zapamtit do kraja života, i ja i moja braæa.

 

Mi, dica smo se igrali svudi po starom gradu. Penjali se po zidinama , ruševinama bombardiranih kuæa, potezali se kamenjima (kad bi sad vidi svoga sina vako se igrat, istuka bi ga!) ili šiškama od èempresa, trèali kroz štrade. Omiljene igre bile su: na robove, lupeže i žandare, na cente, tovar gre, svit (svijet – na zemlji nacrtan kvadrat, podiljen napola, u protivnièko polje bi zabadali nož i prema položaju noža vukli crtu. I tako nastalo novo polje pripalo bi tebi, a brisala bi se stara granica itd). To su bili momenti, kad smo zaboravjali na glad, èak ni kruh nam ni pada na pamet.

 

Ali jednoga dana rekli su mi prijatelji, da znaju vidit, kako Talijani kradu Nijemcima kruh.

Dokle bi ga prebacivali u skladište u hotelu Delaville, današnji hotel Korèula, izvukli bi ispod tende  panjoku ili strucu, pogledali oko sebe, pa ako je arija bila èista, brzo iskopali rupu u šoderu, što se naša  ispred jednoga kuèišæa, bacili u nju koju panjoku ili bufetu, pokrili je tin  pijeskom  i  ko da ni ništa, produžili put stare rive.

 

Odluèi san, da æu malo provjeriti te njihove nevjerovatne informacije, pa sam se, kad sam bi sam, polako došuja do toga  šodera., nakon što san misli, da je Talijan s karetom veæ proša tamo. Prvo san  malo promatra tu hrpu pijeska i pogledava oko sebe, da me kogo ne vidi  i ako bude sriæe, da tamo nešto ima. Bi san uzbuðen, da mi je srce lupalo, ko da hoæe iskoèit iz mene, a možda me je samo bilo strah. Nisan još ništa ni uèini, a veæ san osjeæa niku èudnu grižnju savjesti. Ne znan zašto, kad je ti ukradeni kruh ionako veè bi ukraden!

 

Ali glad je bi veliki, oèi u oèekivanju èuda još veæe i u zadnju san  se sagni i razgrni šoder ispred sebe. Pred oèima mi se pokaza najlipši prizor, kakvoga sam moga samo sanjat.

 

Nije bila samo jedna, bile su tamo dvi okrugle, žute panjoke. Ležale su u pijesku ko dva mala žuta sunca, èinilo mi se, da mi se smiješe. Zinu san, zavrtilo mi se u glavi ko da mi je istekla sva krv iz nje, osušila  mi se usta, u momentu san vidi mamu, papeta i stariju braæu, kako se vesele…… I kako barem za jednim obidom neæemo tribat govorit: ostavimo štogod i za veèeru…..Pogleda sam oko sebe, ni bilo nigdi nikoga…..

 

I tada sam bliskovito, ko maèka, što hoæe ukrast ribu, zgrabi jednu od te dvi lipe, žute i okrugle panjoke, stisni je na tijelo ispod majice i trèa s njom put doma. Izabra sam put prema gore, prema crkvi, ali san skaka  samo od kantuna do kantuna, sakri se iza mjega i poviri  gori- doli, je li kogo gre zamnom. Nigdi nikoga.

 

Dotrèa san doma cili zapuhan, nisan moga ni progovorit. A ni mi tribalo ništa  ni govorit. Ispruži san ruke s kruhom prema domaæima. I kad su shvatili, što im nosim, poèeli su se smijat, veselit, hvalit me, bacat me u zrak. Sa zadnjim snagama u zrak me bacila èak i stara teta Lena, sitna i mala mršavica. Niko od nas ni bi debel za vrime rata, a ja san bi najmanji i pored nje najlaganiji., ni me bilo teško dignut. Oni èas niko ni ni pita, odakle mi kruh, jesan li ga kupi ili….a nisu ni znali, koliko hrabrosti mi je tribalo za ga „nabavit“ i koliko san straha pritrpi., da me kogo ne uhvati i otme mi panjoku.  Ali i koliko lipega uzbuðenja!

 

Nego nam je smetala pržina iz  šodera po bufetama, što nan je škripila pod zubima!

 

Veselju ni bilo kraja.

 

Ipak, doša je sriæi kraj –  kad je sa stola nestala i zadnja feta  kruha.

 

Tu  veèer je mama sigurno zahvaljivala Bogu: Hvala ti, o Gospodine za kruh naš svagdašnji…..

 

A ja dugo, još dugo  nikome nisam prizna, da su tamo, u šoderu, bile zakopane dvi lipe, žute i okrugle panjoke……

 

Po prièanju Èirbaæira 
Zapisala Mateja Brnèiæ 

Pošalji dalje: