Vaše prièe: Kruh (2)

Active ImageKruh je u cijeloj povijesti èovjeèanstva i na svim kontinentima, bio crn, bijel ili iz integralnog brašna, s kvasom ili bez njega, okrugao ili duguljast,  još uvijek važan dio prehrane svih slojeva ljudi sve do danas.

KRUH NAŠ SVAGDAŠNJI DAJ NAM DANAS, O GOSPODINE  

Kruh je u cijeloj povijesti èovjeèanstva i na svim kontinentima, bio crn, bijel ili iz integralnog brašna, s kvasom ili bez njega, okrugao ili duguljast,  još uvijek važan dio prehrane svih slojeva ljudi sve do danas.  

Neki su imali mnogo više od kruha, neki samo kruh, a neki nisu imali ni toliko. Svatko je smatrao onoga ispred sebe  u tom lancu prehranjivanja sretnikom. Molitva Gospodinu, da im da kruh svagdašnji, vapaj je mnogih naroda gladne Afrike.  

A nema tome puno više od pedeset godina, da su i mnogi stanovnici  najrazvijenijeg kontinenta,  Evrope, vapili za kruhom. Današnja djeca, sretnici, naravno pojma nemaju o tome, ali su njihovi djedovi i bake dobro znali, da ova molitva nije samo puko trabunjanje.     

Active Image

Molitva druga  „O, gospodine, daj da ova gladna dica ne pronaðu i pojedu ovaj kruh prije nego što se i ohladi“, 

 vjerojatno je teta Lena molila svaki put, kad je uspila  zamisit i ispeæ nešto, èemu smo rekli kruh. Barem je slièilo i mirisalo na njega. Što je sve bilo unutra  nijedna riceta nije sadržavala.

 

Za vrime Talijani dobivali smo kruh na „deke“, što je znaèilo garantirano snabdijevanje  graðana. Ni toga bilo puno, zato smo i govorili, da nan  davaju sve samo „na deke“, (dekagrame). I zato smo se sami snalazili na razne naèine za nabavit malo raži, kukuruza, jeèma ili šenice. Recimo, jednoga dana u sumrak u luku je uplovi jedan prazan trgovaèki brod. Ni moga produžit, jer svjetionici ponoæi nisu radili. ( A èemu su onda i služili, a?) Ko zna, na koji naèin smo nanjušili, da je ti brod pri toga nosi hranu, meðu ostalim i šenicu, kukuruz, raž i jeèam. Veæ smo znali, da se, kad je doša niki brod, uvik moglo štogod trampit. Mi smo imali slanu ribu i vi, digo i  suhih šljiva iz Bosne, koja je tada pripadala NDHaziji, i pokoju cigaretu zvanu  „Rama“ po bosanskoj rijeci Rami, isto su dolazile iz Bosne. Posada sa broda u zamjenu za te proizvode dozvolila nam je, da pometemo stivu (brodsko skladište). A najbolje je hodilo vino…. I tako smo bili kuntenti i jedni i drugi.

 

To zrnje, ti legumi, bili su šporki, da božesaèuvaj. Izmišani sa brodskom  šporkecom i svim onim, što je brod nosi pri toga tereta: pržinom, kamenèiæima….. Ali to nikomu ni smetalo, bili smo previše gladni, a možda smo i mislili:  isto se sve ispeèe…..( Ma ja èisto sumnjam, da smo uopæe mislili na higijenu u ono vrime. Majko moja, kad promislim da mi sin ne bi opra ruke pri obida….!)

 

Mi smo u to vrime živili kod dunda Stipeta u sv. Nikole, jer su od njemaèkog bombardiranja bila razbijena sva stakla na prozorima na kuæi na Plokati.. Kad bi se zatvorile škure i grilje, bilo bi unutra mraèno a i hladno. Tako smo se preselili u dunda Stipeta, tete Anke i tete Lene. Teta Anka i dundo Stipe nisu imali dice, a ni teta Lena ih ni uspila imat, rano je postala udovica.

 

Mama i teta Lena  bile su zadužene za domaæinstvo, pa su one dvi morale malo obradit to „žito“. Pokišale su ga u rominèu mora, jer vode ni ni bilo dovoljno. Puno cisterni je od  bombardiranja popucalo, voda istekla, a ni bilo nikoga, ko bi ih popravi. Vodu se žrtvovalo samo za režentat žito i isprat od soli. Malo su onda probrale to „žito“ , a kamenèiæi i pržina pali so na dno veæ u rominèi s morem. Tribala su se ta zrna još na suncu osušit. Onda su sve to samlile  na žervanj od suside tete Katice Kondenarke ili mažinin, kakvoga je svak ima doma, pa prosijale kroz sito Veæ veèer pri tribalo je pripremit kvas. Tada se ni prodava u butigama. Domaæice su ga „prinosile iz dana u dan“, a digo i iz kuæe u kuæu. Kad je veæ bilo sriæe, da se u kuæi peka kruh, tribalo je ostavit malo tista, stavit ga u èikaru i kad bi uskisni, pomazat ga uljem, da se ne uèini tvrda kora. Tako je ti kvas stalno pomalo radi.

 

 Zamišale su onda žene kvas s brašnom i vodon, pa misile u nadi da æe tisto uskisnut. I da ni uskislo, bili smo tako gladni, da nas ni puno smetalo, ako je koji dan bufeta ili struca bila malo niža ili tvrða. Dakle, misile su to tisto na dasci koja je imala na tri strane okomito zabijene manje dašæice, da se brašno ili štogod drugo ni prosipalo. Prednja strana te daske imala je bokun druge dašæice spuštene sa stola prema doli i žena ju je pritiskala trbuhom, da je daska mogla stat na mistu dok je misila  tisto.

 

Mi, dica nismo baš obraèali pažnju na tu proceduru. Više nas je zanimalo, kad æe ti kruh izaæ iz peèi. Imali smo mi svoje naume i planove s njim. Najviše smo mislili na to, koliko æemo ga æapat i kako brzo æemo ga izist. Obièno su se pekle u roštjeru  dvi, tri male struce. Kad je ti kruh konaèno izaša iz špahera, nisu nas pustili previše penat, dobili smo svaki po bokun toga kruha, ali nam ga nikad nije bilo dosta. Ono kruha što je ostalo,  stavila je teta Lena na punistru u malu sobicu iznad kuhinje, da se malo ohladi. Ti kruh je treba izdurat što duže, po moguænosti sve dokle smo došli do ništo nove muke i zato ga nisu smili spremit toploga u kredencu. Nama ni bi problem stat  na mali zidiæ izmeðu nas i susida, kad nas niko ni gleda, i dohvatit kruh s punistrice na gornjem podu.

 

Kako smo bili gladni, nismo mogli  prestat mislit na ti kruh, pratili smo pogledima i mislima, di æe ga ovaj put stavit hladit. Imali su oni razna mista, misleæi, da su ga dobro sakrili, ali mi smo ih uvik otkrili i otkinuli po koji bokun od struce. I ti  okrnjeni kruh nas je odava. Za reæ pravo, nisu se nikad puno jidili na nas, jer su znali, da smo gladni i da nam nimaju ništa drugoga dat za ist. Samo su htili, da kruh malo duže traje, da se ne pojede cili odjednom nego svaki dan pomalo.

 

Ma ko bi tu logiku nama utuvi u glavu!

 

Kako bi bili sigurni da ga se neæemo opet doæepat, stavili su ga doduše na isto misto, ali su sada punistricu zatvorili, da ne bi priko nje došli do kruha. A da ne bi došli do struce kroz kuæu, sobicu su zakljuèali, a kljuè je dobi na èuvanje  dundo Stipe, najpouzdanija osoba u kuæi za takve stvari. Sad, kad je kruh bi pod kljuèem, a kljuè u sigurne ruke, one dvi, teta Anka i teta Lena spokojno su s našom materom pošle na blagoslov u crkvu.

 

A mi smo to jedva doèekali……

 

Skovali smo domišljati i jedini moguæi plan, kako æemo se domoæ te hrane, za kojom smo toliko žudili. Moto akcije bi je:

 

Kljuè je u njih, ma je brava u nas.

 

Išlo je to ovako:

 

Opremili smo se mi s jednim malo dužim nožem, što nam je triba poslužit ko alat za provaljivanje u sobicu. Postupak je zapravo bi jednostavan. Kako su vrata bila naèinjena od dosta tankih dasaka, nije ih bilo teško savit, pogotovo ne gori i doli, prid samim vrhom i do samog poda. Samo je jedna polovica vrati uvik bila fiksna, otvorila su se širom samo kad je tribalo unit ili iznit u sobu koji veæi bokun mobilje – komo sa škafetinima, kantunali, kanapet, lavaman i slièno. Uèinilo se to spuštanjem gornjega krakuna i podizanjem donjega. Na drugom krilu vratiju bile su kvaka i brava s nosom za zakljuèavanje.

 

S kljuèem, koji je bi u dunda Stipa…..

 

Bilo nas je obièno dvoje, troje  zaposlenih u toj operaciji „Kruh“. Dva su si ispomagali, a treæi je èuva stražu, da kogo ne doðe doma pri vrimena. Onaj veæi se pope na prste za dohvatit vrh , upri livom rukom gornji dil vratiju toliko, da su se savila onoliko, da može kroz fišuru proæ oštrica noža. S njom smo spustili gornji krakun. Isto smo uèinili i sa donjim krakunom, samo da smo ga kargali put gore. Nije ostalo nego samo gurnut obe bande vrati prema unutra, da su se širom otvorila i mogli smo uæ u sobu komodno,  doæepat se struce kruha, što je i bi naš naum.

 

Da smo uzeli cilu strucu, planula bi vatra u kuæi. Ali kako odlomit bokun  kruha, a da se to ne primijeti? Da smo ga otkinuli od kraja, vidilo bi se odmah. Mislili smo i mislili i domislili se.

 

 Prelomiti  strucu   popola i tako bi oba kantuna ostala netaknuta.

 

 A pupa – pupa se izdubla duboko u obe polovice. Kolikogod su nam bili dugi prsti….

 

Kad smo vidili, da smo prekardašili , spojili smo teška srca  oba kraja i lipo opet smistili nase na prozorsku dasku, tako da je struca parala netaknuta.

 

Ali kraæa. I šuplja.

 

Kad su se obadale, što se dogaða, ženske su taru bacile na dunda Stipeta, ni krivoga ni dužnoga. Ali na koga bi mogle drugoga, kad je on bi jedini gospodar kljuèa. On se bidan kuni u svoje zdravlje i poštenje, da ni ni ulazi u sobu, kamoli uzima kruh. Ženske mu svejedno nisu virovale, da on ni hodi  kriomice „feštižat“ u malu sobicu. Uzele su mu kljuè i siromah je sa svim zaklinjanjem u svoju nevinost izgubi u njih  kredo. I danas se pitamo, kako im ni palo napamet, da smo mi bili impastani u to, i da smo tako jednostavno upadali u sobu.  Nikako nisu dokuèile, kako bi kruh sam od sebe moga sparivat….Možda je  jedina osoba u kuæi, koja je virovala njegovom zaklinjanju,  bila  naša mama Vica, koja je najbolje poznala nas, svoje „merlote“ –  ( merlo: ptica kos – figurativno: prepredenjak, lisac). A i bratovu iskrenost i strah od boga za krivokletstvo.

 

  Mi smo postupak dobro uvježbali, jer smo ga više puta ponavljali, pa se moglo to èinit u nedogled, sve dok domaæice ne bi prominile postu i bez obzira, ko je drža kljuè.

 

Ali polako nam je dundo Stipe poèe èinit  penu. Èu je on koju botunadu na ti raèun! Ženske su muzunale, nedužnoga svaki put napale i pribrokavale svaku mrvicu kruha.

 

I tako smo jednom zgodom, dok se razgovaralo o misterioznom nestanku kruha, ipak priznali svoje huncutarije. I laknulo nam je…….Kolikogod  smo uživali u kruhu i samoj akciji,  nigdi u dnu duše pekla nas je savjest……..Slutili smo, da su i stari gladni…….

 

Laknulo je i dundu Stipetu.

 

A ni ženske nisu bile jidne, nisu nam zamjerile, jer su i one razumile, na što te glad navede…..a i jer smo im bili pri srcu…….

 

A vjerovatno su i mislile:

 

Ah, bilo – pa prošlo. Isto bi ga veæ bili izili…..

   

Po prièanju Èirbaæira 
Zapisala Mateja Brnèiæ

 

  

Pošalji dalje: