388


Škovacin Boro svaku štradu u starome gradu pomete s guštom

Gradski škovacin Boro Tomi? jedan je od onih ljudi koji vole posal s metlom i škovacerom. Kaže da u Hober nije zalutao jer  nije bilo boljeg posla, ve? je desetak godina zaposlenik gradskog komunalca zato što voli svoj posao. Stalno je, veli na ?istoj ariji, gušta na suncu, a kad padne kiša skloni se dok ne prestane. Posal nije za se umorit, kaže, samo ga triba prihvatit u glavi. Svaku štradu u starome gradu za ?iju je ?isto?u zadužen, Boro pomete s guštom, kao da se radi o njegovome dvorištu. Drago mu je što je baš njemu pripala ?ast održavati ?isto?u u najljepšem dijelu grada okruženom kulama i bedemima, sa najljepšim kamenim štradama, kaletama, trgovima.


Svaki  pa i najmanji otpadak kojega primijeti na kamenom plo?niku  završi brzo u Borovoj škovaceri. Prošeta se gradski škovacin svako jutro uskim ulicama, obi?e sve gradske portune, i ne prestaje ih glancati dok se kamen ne zablista kao –oltar u crikvi

Slušaj novinar, napiši da ja guštan u svome poslu. Drago mi ode bit u gradu sa finim judima. Lipo jin se, svako jutro, javim s krejancom i oni meni. Potužimo se jedni drugima ka nam je teško, ispri?amo koji vic, nasmijemo se, sve pasa u valceru


Kaže Boro da mu ni nedjeljom ni praznikom nije teško u ruke uzeti metlu i škovaceru. Iako mora do?i iz 3o-ak km udaljene ?are i ostaviti zemlju i polje, zna da ga gradske štrade i kalete ?ekaju kao doma?icu pijati posli obida. Ne može Boro bez njih, ušle su mi pod kožu, ali ne mogu ni one bez njega. Udruženi, svako su jutro cvit u oku  prolazniku.


Tekst i snimak Ž. Petkovi?


Škovacin Boro svaku štradu u starome gradu pomete s guštom

Gradski škovacin Boro Tomi? jedan je od onih ljudi koji vole posal s metlom i škovacerom. Kaže da u Hober nije zalutao jer  nije bilo boljeg posla, ve? je desetak godina zaposlenik gradskog komunalca zato što voli svoj posao. Stalno je, veli na ?istoj ariji, gušta na suncu, a kad padne kiša skloni se dok ne prestane. Posal nije za se umorit, kaže, samo ga triba prihvatit u glavi. Svaku štradu u starome gradu za ?iju je ?isto?u zadužen, Boro pomete s guštom, kao da se radi o njegovome dvorištu. Drago mu je što je baš njemu pripala ?ast održavati ?isto?u u najljepšem dijelu grada okruženom kulama i bedemima, sa najljepšim kamenim štradama, kaletama, trgovima.


Svaki  pa i najmanji otpadak kojega primijeti na kamenom plo?niku  završi brzo u Borovoj škovaceri. Prošeta se gradski škovacin svako jutro uskim ulicama, obi?e sve gradske portune, i ne prestaje ih glancati dok se kamen ne zablista kao –oltar u crikvi

Slušaj novinar, napiši da ja guštan u svome poslu. Drago mi ode bit u gradu sa finim judima. Lipo jin se, svako jutro, javim s krejancom i oni meni. Potužimo se jedni drugima ka nam je teško, ispri?amo koji vic, nasmijemo se, sve pasa u valceru


Kaže Boro da mu ni nedjeljom ni praznikom nije teško u ruke uzeti metlu i škovaceru. Iako mora do?i iz 3o-ak km udaljene ?are i ostaviti zemlju i polje, zna da ga gradske štrade i kalete ?ekaju kao doma?icu pijati posli obida. Ne može Boro bez njih, ušle su mi pod kožu, ali ne mogu ni one bez njega. Udruženi, svako su jutro cvit u oku  prolazniku.


Tekst i snimak Ž. Petkovi?

Pošalji dalje: