Tonči Ančić: Biti trener u Korčuli


Tonči Ančić: Biti trener u Korčuli


Sicilija je lipa. Mala mista bogata povijesću neodoljivo podsjećaju na naša Dalmatinska. Lipi dani puni sunca i miris mora vraćali su misli uvik na Korčulu.


Kad bi se ču sa kin iz Korčule telefonski razgovori o svemu i svačemu bi se otegli u dugo. Jedan od poziva nije slicio ovima; – Bog Jugo Lozica je! Kako si? Dobro… Očes biti trener prve ekipe KPK ovo lito? Hoću. OK, čujemo se još ove dane. – Gotovo.


Doša san u Korčulu u šestom misecu i počeli smo sa treninzima. Bazen se renovira, vire žice sa svih strana, puno cimenta, brokava, kamenja… Našli su se i neki koji su odma sa čašom u ruci komentirali kako se jos ne bi trebalo trenirat, jerbo će se kogod nabost, razbolit, udrit… Prijatelj koji igra Prvu ligu u Zagrebu, a gleda je trening odma me je pita da kako ovi sebi daju za pravo govorit što treba radit. Ne zna on da su svi u Korčuli igrali vaterpolo ili barem prošli mlade selekcije, i ne govore oni to bez veze nego hoćedu pomoć.


Počela je i liga. Sve se igra vanka; nerješeno, poraz, nerješeno… Došla je i utakmica u Korčuli. Novouređeni bazen je krcat svita. Dobili smo. Druga utakmica bazen je jos krcatiji, opet dobili… Prijatelji čestitaju, potezu me za rukav: “Stani dva minuta s nama i popij piće! Neman vrimena moran trčat u Tinota stavit na Internet rezultat, sastav… Kako da ti to kogo glada – govore mi!? Jeste li poludili niki dan je zva Neno iz Zagreba, poludi, ne zna rezultat, zove svih na mobitel a svi ih iskjučili da ih ko nebi ometa u utakmici, i posli zaboravili na to. Vidi stvarno – i oni su se obadali da su in iskjučeni; a di je Feliche iz Italije – prati sve…


Gren prema Tinotu i pasajen priko Olee. Tino gleda iz daleka sa cigareton u zubima, nervozan je, ne može dočekat da dođen. Čini mi mot rukon – Koliko je? – Nedan mu gušta, činin fintu da nisan vidi, pustit ću ga da se još malo nervira… Čovik ne može zatvorit butigu usrid lita i doć na utakmicu, onda mu je najviše svita, ne zna ništa što se događa jer su svi na utakmici ili su ostali digod štogo popit. Doša san… – I? – pita me.. – Što i?– činin se lud.. – Nemoj me z… Kako ste igrali???.. Dobili smo! – Lakše mu je odma naručuje piće i idemo na site stavit informacije…


Bazen je svaku utakmicu krcat, judi guštaju doć. Mali Bore je vidi tri utakmice i mora poć na brod. Ukrcaje se u Ameriku. Ni se još javi doma, nego kad je doša je zva da kako je pasa KPK u nediju. Svit je zadovoljan, nismo doma izgubili nego samo protiv Šibenika, koji je svih dobi a i njih smo namučili. Dobro se trenira i to je najvažnije nema više onih iz šestog miseca sa savjetima, komentarima ili komplimentima, isparili.


Završilo je, na kraju plasman nerealan – dobili smo doma Brodograditelja i Galeba, ovi drugi nan nisu dali gol tri i po četvrtine. Vanka smo igrali neriješeno, a isprid nas su. Sezona je prošla dobro. Sa Juniorima smo drugi na “B” prvenstvu Hrvatske. Šibenik je prvi, ali opet su se namučili za dobit.


Šetan po gradu i inkontraje me jedan od onih “šestaša” – Bravo mladiću čestitan na sezoni!!! – ne mogu virovat svojin ušima – Ali znaš, dogodine ako ti budes trener trebalo bi…. –


Hvala svima koji su bodrili KPK i živili sa klubom ovo lito !!!


Tekst: Tonči Ančić


Tonči Ančić: Biti trener u Korčuli


Sicilija je lipa. Mala mista bogata povijesću neodoljivo podsjećaju na naša Dalmatinska. Lipi dani puni sunca i miris mora vraćali su misli uvik na Korčulu.


Kad bi se ču sa kin iz Korčule telefonski razgovori o svemu i svačemu bi se otegli u dugo. Jedan od poziva nije slicio ovima; – Bog Jugo Lozica je! Kako si? Dobro… Očes biti trener prve ekipe KPK ovo lito? Hoću. OK, čujemo se još ove dane. – Gotovo.


Doša san u Korčulu u šestom misecu i počeli smo sa treninzima. Bazen se renovira, vire žice sa svih strana, puno cimenta, brokava, kamenja… Našli su se i neki koji su odma sa čašom u ruci komentirali kako se jos ne bi trebalo trenirat, jerbo će se kogod nabost, razbolit, udrit… Prijatelj koji igra Prvu ligu u Zagrebu, a gleda je trening odma me je pita da kako ovi sebi daju za pravo govorit što treba radit. Ne zna on da su svi u Korčuli igrali vaterpolo ili barem prošli mlade selekcije, i ne govore oni to bez veze nego hoćedu pomoć.


Počela je i liga. Sve se igra vanka; nerješeno, poraz, nerješeno… Došla je i utakmica u Korčuli. Novouređeni bazen je krcat svita. Dobili smo. Druga utakmica bazen je jos krcatiji, opet dobili… Prijatelji čestitaju, potezu me za rukav: “Stani dva minuta s nama i popij piće! Neman vrimena moran trčat u Tinota stavit na Internet rezultat, sastav… Kako da ti to kogo glada – govore mi!? Jeste li poludili niki dan je zva Neno iz Zagreba, poludi, ne zna rezultat, zove svih na mobitel a svi ih iskjučili da ih ko nebi ometa u utakmici, i posli zaboravili na to. Vidi stvarno – i oni su se obadali da su in iskjučeni; a di je Feliche iz Italije – prati sve…


Gren prema Tinotu i pasajen priko Olee. Tino gleda iz daleka sa cigareton u zubima, nervozan je, ne može dočekat da dođen. Čini mi mot rukon – Koliko je? – Nedan mu gušta, činin fintu da nisan vidi, pustit ću ga da se još malo nervira… Čovik ne može zatvorit butigu usrid lita i doć na utakmicu, onda mu je najviše svita, ne zna ništa što se događa jer su svi na utakmici ili su ostali digod štogo popit. Doša san… – I? – pita me.. – Što i?– činin se lud.. – Nemoj me z… Kako ste igrali???.. Dobili smo! – Lakše mu je odma naručuje piće i idemo na site stavit informacije…


Bazen je svaku utakmicu krcat, judi guštaju doć. Mali Bore je vidi tri utakmice i mora poć na brod. Ukrcaje se u Ameriku. Ni se još javi doma, nego kad je doša je zva da kako je pasa KPK u nediju. Svit je zadovoljan, nismo doma izgubili nego samo protiv Šibenika, koji je svih dobi a i njih smo namučili. Dobro se trenira i to je najvažnije nema više onih iz šestog miseca sa savjetima, komentarima ili komplimentima, isparili.


Završilo je, na kraju plasman nerealan – dobili smo doma Brodograditelja i Galeba, ovi drugi nan nisu dali gol tri i po četvrtine. Vanka smo igrali neriješeno, a isprid nas su. Sezona je prošla dobro. Sa Juniorima smo drugi na “B” prvenstvu Hrvatske. Šibenik je prvi, ali opet su se namučili za dobit.


Šetan po gradu i inkontraje me jedan od onih “šestaša” – Bravo mladiću čestitan na sezoni!!! – ne mogu virovat svojin ušima – Ali znaš, dogodine ako ti budes trener trebalo bi…. –


Hvala svima koji su bodrili KPK i živili sa klubom ovo lito !!!


Tekst: Tonči Ančić

Pošalji dalje: