Velika posla Maloga Grada 4


Velika posla Maloga Grada 4


Di čuti više novitadi i peteguleca ako ne u kafiću. Nekad se za saznat, neku novost išlo u brice, ali to su prošla vremena koja se neće više nikad vratit a luda će se balota vrtit i dalje. A zašto luda, i svi mi sa njon sada će te čut iz razgovora koji se je vodio oko jednog stola na taraci lokalnog kafića?


«Ma vidiš ti, reče Tonći, kako ova naša vlada blago postupa s Slovencima ?
Ma je, a što to molim te lipo, jeli zbog onog u Piranskom zaljevu di oni s policijskim gliserima love naše ribare u našim vodama, upita Mile ? E nego što ali ni blago, a ne gospodo nadoda Ivan paleći cigaret pa nastavi. I naši njima pokažu zube i svaki put kad neki slovenski policajac ili ribar ili ne znam ti ja neka slovenska čistačica uđe u naše more, naši odma znaju što imaju na sebi, što su jeli i što su bacili umore prije nego su se vratili doma, tako da ih ni potreba ni ulovit ili privodit. Što se izlagati trošku kad sve znamo o njima. Naši sad ne opraštaju nikom. Tako i triba. Pa što ako su priveli dvoje male dice jer su crtala po zidu, baš neki dan čitan u Slobodnoj. Krivi su pred zakonom možda još i više jer nisu odrasli i tako se informirali da se ne smije pisat po zidovima.


Pa da znaš da imaš pravo, ali ipak morate priznat da je mudar bio potez vlade kada je zabranila svim zemljama EU- osim Italiji i Sloveniji slobodno ribanje u zaštitnom pojasu. Sad se i ja ubacim, ali naravno da s benzinom malo stišam raspravu koja se pomalo zahuktavala. Jer iako mnogi ne viruju, ali boli i te kako boli ovu omladinu kad joj neko dira Hrvatsku za koju su se borili, a mnogi nažalost i poginuli, dok je sad neke domaće i strane tice čerupaju.


Ma što to govoriš,? Je li vi njega čujete? Pa zar ti ne znaš čoviće, da je to ka da si slonu reka da ne smije letit. Žicne se Tonći. Ka da bi slon poletija ako bi mu dozvoli, ili da bi Francuzi i Spanjolci došli lovit ribu u Jadranu, a Atlantik i Mediteran su im isprid nosa. Znali su to naši stari odavna ko smo mi, kad bi govorili; « J….. Mađarsku što mora nema a ima mornaricu».


Ma zar nama Talijani neće pomoć očuvat riblji fond u Jadranu, tako barem govore ? pomirljivo ću ja gledajući u Pegulu koji je cilo vrime nekako otsutno sjedao ne upuštajući se u debatu. Uto mi Mile već uživljen u raspravu, protupitanjem odbrusi. E ma nemoj, kome ti viruješ? Pa zar ne znaš da su oni svu svoju ribu izlovili i da sad hoće našu, zato nas uz vodu koju imamo za pit, ribu i turizam i hoce u EU. A ne za lipe oči! A znaš što će Slovencima riba?


Pa vjerojatno da je jedu! Odgovorim ja. Nemaš pravo ! Ubaci se Tonći guštajući što se Mile ovako pali pa nastavi. Oni ribu prodaju Talijanima i lipo zarađuju, a nas ko j……


Tako dok se važna polemika i dalje vodila, ja sam sve više pozornosti posvećiva našem Peguli, te prekidajući razgovor moja dva vatrena stručnjaka. upitao Pegulu što misli na to, te mi on odgovori. Što misli «na to» (aludirajući na NATO) da ne zna, a da ga ni ni briga, jer ako treba smistit svoj svome onda smo mi najbolji.


Iz boje njegovog glasa osjetili smo da nešto stvarno ni u redu te smo ga upitali da nam sve lipo ispriča jer smo mi njegovi prijatelji i ako možemo da će mo mu pomoći. Ka da mi nismo uglavnom kuriozni. Iako se prvo opira i govori da ni ništa nismo mu dali mira, te vidjevši da nema kud počne sa svojom pričom,


Pa čujte i počujte narode priču iz koje možete svašta korisnog naučit ali oprez jer ………!!!


«Ma zalivam ti ja vrtal jučer predvečer pokraj svoje kuće, kad vidim ja ušli u dvorište dvoje stranaca, muškarac i žena sve roba oko pedeset godina. Ja onako iz vrtla, misleći da su Inglezi na engleskom ih upitan lipo što in triba, a zamislite vi oni ništa. Baš ono ko te j…. E sad ja glasnije im zavičem da što in triba na švabski i nadodan da je ovo privatno.


E dašta, dobro si in reka, jer cili svit razumi PRIVAT- ubaci se Tonći ka padobranac u priču. Ma vraga, muči i slušaj šta će bit odgovori Pegula pa nastavi. Dok se žena na moje riči zaustavila, muški ti okrene uzbrdo, te vičući stane govorit na «blagom» švapskom da što onda, i da ovo ni moje?


Ma što umišljaš, kurvin sine, mislim ja u sebi, te ti ja brže bolje iz vrtla pa pred njega i sad mu opet u facu ponavljam da ne može dalje, i da je ovo sve moje, te nek se vrati. Sve mislim da ga opiz.im, ali znam da cu najeb..t.
E ja bi ga baš bi udri pa neka sve ide u onu stvar, sad nadoda Ivan, ali mu Pegula brzo začepi usta pitajući ga, Ma što se sad praviš, pa ti si bi prošli put najglasniji pop kad sam udri onog pijanog Talijana što je hti pišat po spomeniku ? Ti si mi reka kako nisam ga triba udrit nego zvat policiju pa neka ga oni srede? Jesi li reka da tako nikad nećemo u Evropu, i ko će htit nas balkanske divljake. Jesi li tako govorija, priznaj?


A jesan, ali što misliš kad nam sada ovo čine što će bit kad nas prime, ali nastavi dalje i reci, što si učinija potom? vidjevši da se zaletija reče Ivan


A što sam učinija, što sam učinija, lipo bi sam pametan pa sam mu zva policiju, i oni su došli. I što je bilo ? Nisan ni ja moga a da ne puknem naslučujući neku caku. Nos me još ni nikad prevari. Ni bilo ništa, uzeli moju izjavu i njegovu jer je neprijavljen u kući u susjedstvu, i lipo oba dvojicu danas kod suca za prekršaje.


Remećenje javnog reda i mira.


Ma što? Ti na svom i on te dođe zajeb..at i provocirat i ti ga ne smiješ sprječit i polatit.? Plane Tonći, a Ivan nadoda, Ma ja bi ga opiz.i a ne zva policiju. Majmun jedan ovdje doša se pravit dasa! Ma di san ja bi , pa bi vidi on svog boga.
Ma čekajte, ovdje prići nije kraj, nadodam ja, dobi je on lipu kaznu od suca, zar ne Pegula.
Ne znam što da ti kažen je i ni.


Kako je i ni, što to znaći, ili je i tebe osudija? upita Tonći. Ma ne, nije, ali slušajte po redu ;


Prvo ti on kod sutkinje za prekršaje F. da iskaz uz pomoć prevodioca, kako on ni zna da je to privatno, kako me je vidi i ču da ja nešto govorin ali da me ni razumi, da je vidi tablu apartmani pa da ih je ti pogleda a već pa mrak i takve piz..rije.


A što se ni vrati, i što te nije kulturno pita za apartmane nego se dera na tebe? Ne shvaćajući upita Tonći.
E , ma što on misli da će zaj..at sud. Svako bi pobiga kada bi mu vlasnik reka da je na tuđem i da gre ća. Svudi se zna i razumije što je privat, važno nadoda Mile.


Ni moj Mile, ni, on je reka na sudu da je privat kod njih zahod i da on bidan ni zna zbunjen što mu ja hoću reć, nego sad slušajte dalje i držite se da ne padnete sa stolice;


Kako bilo da bilo, povuci potegni, sutkinja ti njega osudi a mene oslobodi.


E evalan joj podigne ćasu pića Tonći da nazdravi, ali mu je Pegula spusti te nastavi. Moj Tonći, moj Tonći , zaboravija si da šlag dolazi na kraju.


Donese se presuda i svakom od nas je pročita te ti ona njega osudi, da mu naj minimalniju kaznu od 40 Eura, 500 kuna za pet sati upotrebe tumača i 110 kuna sudskog troška, koje je on dužan platit u roku od 8 dana, i dok ne plati da neće dobit putovnicu ili ako ne plati sljeduju mu najmanje tri dana zatvora.


Na to on njoj, da njemu triba putovnica jer preksutra odlazi.


Pi, pa to ni ni ijadu kuna, to je njemu ništa. Nešto oko 150 eura. Da si ti to učini u Njemačkoj zatvorili bi te odma ka psa , a kad platiš izbacili iz zemlje. rečen ja


E ma to je Njemačka, a ovo je «lizalica» koju smo mi svi ovdje za stolom u ratu stvorili, odgovori Pegula pa nastavi.
Kada je on ču da je on kriv i da triba platit, reka je da on nema solada i da ide u zatvor, a da će informirat on svoje Veleposlanstvo.


Da on tamo živi na rubu egzistencije i jako, jako skromno.


Ma nemoj, skoči Ivan, na rubu egzistencije, a ide na ljetovanje vanka?!


E gorko se nasmija Pegula, a vidi ti sad ovo.


Kad je on spomeni veleposlanstvo, sutkinji baš ni bilo pravo……


A jeli mu onda napaprila što se kurva tako pravi i ponaša? Ne mogavši sačekati kraj rečenice upadne Tonći.
Muči, pusti ga da reče do kraja, ušutim ja Tonća, a ka da ga ni ću , Pegula nastavi …..i poče ona nesigurno prevrtat po papirima i donesenoj presudi.


I sad zamislite vi ovo, ona dok nije završena rasprava izađe vanka, ostavljajući nas u kancelariji, ka ide se ona savjetovati s predsjednikom suda, B., i pitan ja vas što? Što je učinila kad se vratila, a, recite vi meni?


Ma što, da ni i tebe osudila ? ispara ko iz topa Ivan


Ne, već nas je oba dva oslobodila. Da niko ni remeti, javni red i mir.


Pa kako?, upitan ja


Lipo, samo je iz kompjutera izbrisala onaj dio presude gdje je on bi osuđen i napisala ponovo da ni on ni kriv.
Da može i ona pogrišit i tako dalje i tako to.


Ja san joj potom reka kako ni u redu, da od nas Hrvata pravi škovacine, a od Hrvatske slugu pokornu.


Da je ona već bila donila presudu, proglasila krivca i kaznila ga i ako on smatra da nije ispravno osuđen neka se žali. A kad bi bilo kako se ona pravda, on ni nikoji novi dokaz iznia, koji bi utjecao na izmjenu njene odluke za krivnju, nego da on para nema, što s presudom nema veze. Je li ona svjesna što čini, ali ništa, te uzrujan izaša sam iz sudnice, da ne bi reka koju više i bi kažnjen. Jer ipak nisan ja Nijemac !!


Čak jon je jedan svjedok reka; «pa zar vi gospođo sudac, niste bili sposobni u pet ura ovog mrcvarenja vidit da nije ovo slučaj za vas» Ko će sad platit, ovog prevodioca, mene, vas, policajca koji vanka čeka, onu dvojicu iz stanice što su došli na uviđaj. Možete mislit kako se posli smija i i što je on naučija za ubuduće od ovog našeg pravosuđa. Da ne govorimo o poniženosti i osjećaju manje vrijednog nekog tko ni kriv, a stranac u njegovoj zemlji mu se smije i ruga.


Baš san bi bacija računicu i stvarno nema logike ali kantar kanta, Šest ljudi sa paušalnom satnicom od 100 kn do 250 kuna za pet sati rasprave bez dodatnih troškova prostora i državnih davanja za radnika te PDV min. je koštalo 4000 kuna


E stvarno ko će to sad sve platit upita u čudu Tonći……………….


E Tonći, Tonći, pa kako ko, ti, mi a i ti čitaoce koji ovo sada čitaš, plaćati će mo kao porezni obveznici, ovakve slučajeve, koje rješavaju ovakvi suci.


A možda bi tribalo prijavit policajce i od njih naplatit troškove, jer na kraju krajeva oni su napisali da se kršio javni red i mir, a sud je ustvrdio da to ni tako?


Ima jedna lipa naša, a glasi » Tvoji su ti ka cipele, što su uže to te više žuljaju i bole».


Pa čujte i počujte, te se nasmijte, ali ipak ne zaboravite i naučite, to sutra možda čeka baš Vasssssssss.

Sudsku raspravu od 04.10.2004 g. prilagodio za Internet stranicu Vaš
Smetalo


Tekst: Smetalo


Velika posla Maloga Grada 4


Di čuti više novitadi i peteguleca ako ne u kafiću. Nekad se za saznat, neku novost išlo u brice, ali to su prošla vremena koja se neće više nikad vratit a luda će se balota vrtit i dalje. A zašto luda, i svi mi sa njon sada će te čut iz razgovora koji se je vodio oko jednog stola na taraci lokalnog kafića?


«Ma vidiš ti, reče Tonći, kako ova naša vlada blago postupa s Slovencima ?
Ma je, a što to molim te lipo, jeli zbog onog u Piranskom zaljevu di oni s policijskim gliserima love naše ribare u našim vodama, upita Mile ? E nego što ali ni blago, a ne gospodo nadoda Ivan paleći cigaret pa nastavi. I naši njima pokažu zube i svaki put kad neki slovenski policajac ili ribar ili ne znam ti ja neka slovenska čistačica uđe u naše more, naši odma znaju što imaju na sebi, što su jeli i što su bacili umore prije nego su se vratili doma, tako da ih ni potreba ni ulovit ili privodit. Što se izlagati trošku kad sve znamo o njima. Naši sad ne opraštaju nikom. Tako i triba. Pa što ako su priveli dvoje male dice jer su crtala po zidu, baš neki dan čitan u Slobodnoj. Krivi su pred zakonom možda još i više jer nisu odrasli i tako se informirali da se ne smije pisat po zidovima.


Pa da znaš da imaš pravo, ali ipak morate priznat da je mudar bio potez vlade kada je zabranila svim zemljama EU- osim Italiji i Sloveniji slobodno ribanje u zaštitnom pojasu. Sad se i ja ubacim, ali naravno da s benzinom malo stišam raspravu koja se pomalo zahuktavala. Jer iako mnogi ne viruju, ali boli i te kako boli ovu omladinu kad joj neko dira Hrvatsku za koju su se borili, a mnogi nažalost i poginuli, dok je sad neke domaće i strane tice čerupaju.


Ma što to govoriš,? Je li vi njega čujete? Pa zar ti ne znaš čoviće, da je to ka da si slonu reka da ne smije letit. Žicne se Tonći. Ka da bi slon poletija ako bi mu dozvoli, ili da bi Francuzi i Spanjolci došli lovit ribu u Jadranu, a Atlantik i Mediteran su im isprid nosa. Znali su to naši stari odavna ko smo mi, kad bi govorili; « J….. Mađarsku što mora nema a ima mornaricu».


Ma zar nama Talijani neće pomoć očuvat riblji fond u Jadranu, tako barem govore ? pomirljivo ću ja gledajući u Pegulu koji je cilo vrime nekako otsutno sjedao ne upuštajući se u debatu. Uto mi Mile već uživljen u raspravu, protupitanjem odbrusi. E ma nemoj, kome ti viruješ? Pa zar ne znaš da su oni svu svoju ribu izlovili i da sad hoće našu, zato nas uz vodu koju imamo za pit, ribu i turizam i hoce u EU. A ne za lipe oči! A znaš što će Slovencima riba?


Pa vjerojatno da je jedu! Odgovorim ja. Nemaš pravo ! Ubaci se Tonći guštajući što se Mile ovako pali pa nastavi. Oni ribu prodaju Talijanima i lipo zarađuju, a nas ko j……


Tako dok se važna polemika i dalje vodila, ja sam sve više pozornosti posvećiva našem Peguli, te prekidajući razgovor moja dva vatrena stručnjaka. upitao Pegulu što misli na to, te mi on odgovori. Što misli «na to» (aludirajući na NATO) da ne zna, a da ga ni ni briga, jer ako treba smistit svoj svome onda smo mi najbolji.


Iz boje njegovog glasa osjetili smo da nešto stvarno ni u redu te smo ga upitali da nam sve lipo ispriča jer smo mi njegovi prijatelji i ako možemo da će mo mu pomoći. Ka da mi nismo uglavnom kuriozni. Iako se prvo opira i govori da ni ništa nismo mu dali mira, te vidjevši da nema kud počne sa svojom pričom,


Pa čujte i počujte narode priču iz koje možete svašta korisnog naučit ali oprez jer ………!!!


«Ma zalivam ti ja vrtal jučer predvečer pokraj svoje kuće, kad vidim ja ušli u dvorište dvoje stranaca, muškarac i žena sve roba oko pedeset godina. Ja onako iz vrtla, misleći da su Inglezi na engleskom ih upitan lipo što in triba, a zamislite vi oni ništa. Baš ono ko te j…. E sad ja glasnije im zavičem da što in triba na švabski i nadodan da je ovo privatno.


E dašta, dobro si in reka, jer cili svit razumi PRIVAT- ubaci se Tonći ka padobranac u priču. Ma vraga, muči i slušaj šta će bit odgovori Pegula pa nastavi. Dok se žena na moje riči zaustavila, muški ti okrene uzbrdo, te vičući stane govorit na «blagom» švapskom da što onda, i da ovo ni moje?


Ma što umišljaš, kurvin sine, mislim ja u sebi, te ti ja brže bolje iz vrtla pa pred njega i sad mu opet u facu ponavljam da ne može dalje, i da je ovo sve moje, te nek se vrati. Sve mislim da ga opiz.im, ali znam da cu najeb..t.
E ja bi ga baš bi udri pa neka sve ide u onu stvar, sad nadoda Ivan, ali mu Pegula brzo začepi usta pitajući ga, Ma što se sad praviš, pa ti si bi prošli put najglasniji pop kad sam udri onog pijanog Talijana što je hti pišat po spomeniku ? Ti si mi reka kako nisam ga triba udrit nego zvat policiju pa neka ga oni srede? Jesi li reka da tako nikad nećemo u Evropu, i ko će htit nas balkanske divljake. Jesi li tako govorija, priznaj?


A jesan, ali što misliš kad nam sada ovo čine što će bit kad nas prime, ali nastavi dalje i reci, što si učinija potom? vidjevši da se zaletija reče Ivan


A što sam učinija, što sam učinija, lipo bi sam pametan pa sam mu zva policiju, i oni su došli. I što je bilo ? Nisan ni ja moga a da ne puknem naslučujući neku caku. Nos me još ni nikad prevari. Ni bilo ništa, uzeli moju izjavu i njegovu jer je neprijavljen u kući u susjedstvu, i lipo oba dvojicu danas kod suca za prekršaje.


Remećenje javnog reda i mira.


Ma što? Ti na svom i on te dođe zajeb..at i provocirat i ti ga ne smiješ sprječit i polatit.? Plane Tonći, a Ivan nadoda, Ma ja bi ga opiz.i a ne zva policiju. Majmun jedan ovdje doša se pravit dasa! Ma di san ja bi , pa bi vidi on svog boga.
Ma čekajte, ovdje prići nije kraj, nadodam ja, dobi je on lipu kaznu od suca, zar ne Pegula.
Ne znam što da ti kažen je i ni.


Kako je i ni, što to znaći, ili je i tebe osudija? upita Tonći. Ma ne, nije, ali slušajte po redu ;


Prvo ti on kod sutkinje za prekršaje F. da iskaz uz pomoć prevodioca, kako on ni zna da je to privatno, kako me je vidi i ču da ja nešto govorin ali da me ni razumi, da je vidi tablu apartmani pa da ih je ti pogleda a već pa mrak i takve piz..rije.


A što se ni vrati, i što te nije kulturno pita za apartmane nego se dera na tebe? Ne shvaćajući upita Tonći.
E , ma što on misli da će zaj..at sud. Svako bi pobiga kada bi mu vlasnik reka da je na tuđem i da gre ća. Svudi se zna i razumije što je privat, važno nadoda Mile.


Ni moj Mile, ni, on je reka na sudu da je privat kod njih zahod i da on bidan ni zna zbunjen što mu ja hoću reć, nego sad slušajte dalje i držite se da ne padnete sa stolice;


Kako bilo da bilo, povuci potegni, sutkinja ti njega osudi a mene oslobodi.


E evalan joj podigne ćasu pića Tonći da nazdravi, ali mu je Pegula spusti te nastavi. Moj Tonći, moj Tonći , zaboravija si da šlag dolazi na kraju.


Donese se presuda i svakom od nas je pročita te ti ona njega osudi, da mu naj minimalniju kaznu od 40 Eura, 500 kuna za pet sati upotrebe tumača i 110 kuna sudskog troška, koje je on dužan platit u roku od 8 dana, i dok ne plati da neće dobit putovnicu ili ako ne plati sljeduju mu najmanje tri dana zatvora.


Na to on njoj, da njemu triba putovnica jer preksutra odlazi.


Pi, pa to ni ni ijadu kuna, to je njemu ništa. Nešto oko 150 eura. Da si ti to učini u Njemačkoj zatvorili bi te odma ka psa , a kad platiš izbacili iz zemlje. rečen ja


E ma to je Njemačka, a ovo je «lizalica» koju smo mi svi ovdje za stolom u ratu stvorili, odgovori Pegula pa nastavi.
Kada je on ču da je on kriv i da triba platit, reka je da on nema solada i da ide u zatvor, a da će informirat on svoje Veleposlanstvo.


Da on tamo živi na rubu egzistencije i jako, jako skromno.


Ma nemoj, skoči Ivan, na rubu egzistencije, a ide na ljetovanje vanka?!


E gorko se nasmija Pegula, a vidi ti sad ovo.


Kad je on spomeni veleposlanstvo, sutkinji baš ni bilo pravo……


A jeli mu onda napaprila što se kurva tako pravi i ponaša? Ne mogavši sačekati kraj rečenice upadne Tonći.
Muči, pusti ga da reče do kraja, ušutim ja Tonća, a ka da ga ni ću , Pegula nastavi …..i poče ona nesigurno prevrtat po papirima i donesenoj presudi.


I sad zamislite vi ovo, ona dok nije završena rasprava izađe vanka, ostavljajući nas u kancelariji, ka ide se ona savjetovati s predsjednikom suda, B., i pitan ja vas što? Što je učinila kad se vratila, a, recite vi meni?


Ma što, da ni i tebe osudila ? ispara ko iz topa Ivan


Ne, već nas je oba dva oslobodila. Da niko ni remeti, javni red i mir.


Pa kako?, upitan ja


Lipo, samo je iz kompjutera izbrisala onaj dio presude gdje je on bi osuđen i napisala ponovo da ni on ni kriv.
Da može i ona pogrišit i tako dalje i tako to.


Ja san joj potom reka kako ni u redu, da od nas Hrvata pravi škovacine, a od Hrvatske slugu pokornu.


Da je ona već bila donila presudu, proglasila krivca i kaznila ga i ako on smatra da nije ispravno osuđen neka se žali. A kad bi bilo kako se ona pravda, on ni nikoji novi dokaz iznia, koji bi utjecao na izmjenu njene odluke za krivnju, nego da on para nema, što s presudom nema veze. Je li ona svjesna što čini, ali ništa, te uzrujan izaša sam iz sudnice, da ne bi reka koju više i bi kažnjen. Jer ipak nisan ja Nijemac !!


Čak jon je jedan svjedok reka; «pa zar vi gospođo sudac, niste bili sposobni u pet ura ovog mrcvarenja vidit da nije ovo slučaj za vas» Ko će sad platit, ovog prevodioca, mene, vas, policajca koji vanka čeka, onu dvojicu iz stanice što su došli na uviđaj. Možete mislit kako se posli smija i i što je on naučija za ubuduće od ovog našeg pravosuđa. Da ne govorimo o poniženosti i osjećaju manje vrijednog nekog tko ni kriv, a stranac u njegovoj zemlji mu se smije i ruga.


Baš san bi bacija računicu i stvarno nema logike ali kantar kanta, Šest ljudi sa paušalnom satnicom od 100 kn do 250 kuna za pet sati rasprave bez dodatnih troškova prostora i državnih davanja za radnika te PDV min. je koštalo 4000 kuna


E stvarno ko će to sad sve platit upita u čudu Tonći……………….


E Tonći, Tonći, pa kako ko, ti, mi a i ti čitaoce koji ovo sada čitaš, plaćati će mo kao porezni obveznici, ovakve slučajeve, koje rješavaju ovakvi suci.


A možda bi tribalo prijavit policajce i od njih naplatit troškove, jer na kraju krajeva oni su napisali da se kršio javni red i mir, a sud je ustvrdio da to ni tako?


Ima jedna lipa naša, a glasi » Tvoji su ti ka cipele, što su uže to te više žuljaju i bole».


Pa čujte i počujte, te se nasmijte, ali ipak ne zaboravite i naučite, to sutra možda čeka baš Vasssssssss.

Sudsku raspravu od 04.10.2004 g. prilagodio za Internet stranicu Vaš
Smetalo


Tekst: Smetalo

Pošalji dalje: